U organizaciji Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT), održan okrugli sto „IT industrija 2030: Znanja i veštine koje traži tržište“, a učesnici su istakli da ubrzani razvoj informacionih tehnologija zahteva da se studijski programi u visokom obrazovanju prilagođavaju potrebama tržišta rada kako bi mladi tokom studija stekli neophodna znanja, veštine i kompetencije za rad u tom sektoru.
Direktor NAT-a, Nebojša Zdravković, rekao je da se oblast IT-a najbrže razvija i da je potrebno čuti od predstavnika kompanija šta treba menjati u standardima za akreditaciju. „To je tržište koje se najbrže menja i moramo stalno da vršimo prilagođavanja. U prethodnom periodu smo uneli određene izmene u standardima za akreditaciju i povećali broj časova praktične nastave za studente u oblasti turizma i hotelijerstva“, rekao je Zdravković na skupu u Palati Srbija. Dodao je da NAT sve zahteve koji stignu iz privrede implementira u standarde kako bi studenti dobili znanja, veštine i kompetencije koje traži realno tržište.
Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, prof. dr Gabrijela Grujić, podsetila je da je 2019. godine donet Zakon o visokim dualnim studijama i da je trenutno 60 modula i programa na osnovnim studijama, ukazujući da je proces učenja kroz rad suštinska razlika u odnosu na klasični model školovanja. „Naša inicijativa je da što veći broj standarda kvalifikacije uvedemo u sistem visokog obrazovanja. Naš nacionalni okvir kvalifikacija je usklađen sa evropskim, a ako je srednji nivo obrazovanja usklađen sa tim okvirom, trebalo bi da radimo na tome i u visokom obrazovanju“, kazala je Grujić.
Ukazala je da je važno da studenti imaju 450 sati aktivne nastave u amfiteatrima i 450 sati prakse u okviru procesa učenja kroz rad. „Nisu bitna samo znanja veštine, sposobnosti i stavovi, mladi ljudi potpisuju ugovore, imaju materijalno i finansijsko obezbeđenje koje nije malo, 50 odsto od plate za vreme formalnog obrazovanja. Nakon formalnog obrazovanja očekujemo da se odmah i zaposle, jer sve stečene kompetencije u kompanijama se navode u njihovim diplomama i otvara im mogućnost da se zaposle, da li u kompaniji u kojoj su proveli određeni broj sati za vreme formalnog obrazovanja ili nekoj drugoj“, rekla je Grujić.
Istakla je da i privreda ima benefit jer učestvuje u kreiranju novih kvalifikacija, u izboru studenata, mentorstvu, u ulaganju u studente i da na taj način dolazi do potencijalnog kadra za buduće zapošljavanje. „Sa druge strane, mladi čovek koji se školuje po ovom modelu studija, izlazi potpuno spreman na tržište rada, ima određeni nivo samopoštovanja i samopouzdanja prema svom znanju i u poziciji je da može da bira“, kazala je Grujić.
Dodala je da i država ima benefit jer ulaže u ljudske resurse i unapređenje sistema srednjeg i visokog obrazovanja nudeći određeni kvalitet koji mlade čini kadrom za zapošljavanje nakon završenih studija. „Od toga zavisi i ekonomski razvoj zemlje, jer ti mladi mogu da prikažu stečene kompetencije i da se zaposle u kompanijama u svojoj zemlj i da na taj način doprinesu ekonomskom razvoju“, rekla je Grujić. Dodala je da je u planu da se do 2027. godine uvede još 10 studijskih programa po dualnom modelu, a da trenutno 13 visokoškolskih ustanova primenjuje taj model.
Grujić je rekla da je u IT oblasti trenutno pet programa po dualnom modelu i istakla da i u drugim oblastima treba razvijati dualni model kao novu platformu obrazovanja koja studentima nudi ono što klasični model nije prepoznao. „Kad mladi čovek završi formalni nivo obrazovanja očekuje se da je potpuno spreman da započne karijerni put, a neretko se događa da nema dovoljno razvijene veštine. Veštine ne možemo razviti ukoliko nemamo savremenu opremu“, ukazala je Grujić.
Zamenik predsednika Privredne komore, Mihailo Vesović, naglasio je da je važno da je privreda uključena u razgovore vezane o novim studijskim programa i ukazao da je celokupna promena u oblasti IT, sa naglaskom na veštačku inteligenciju, dovela do toga da zastareli programi edukacije, posebno fakultetski programi koji se menjaju na pet ili deset godina, ne odgovaraju potrebama privrede. „Danas privreda zahteva da se svakodnevno usvajaju nova znanja i konstantnu dodatnu edukaciju, a kompanije kada zapošljavaju svršene studente očekuju da oni imaju više od teoretskog znanja, da imaju dodir sa novim modernim alatima. Nije u pitanju samo tehničko znanje, već i menadžerska znanja, komunikacine veštine, kreativnost, kako se odnositi prema inovativnim proizvodima“, rekao je Vesović.
Zamenik direktora NAT-a, Predrag Mirković, ukazao je da postoji potreba za boljom koordinacijom između visokošlolskih ustanova i tržišta rada, odnosno zahteva IT sektora. „NAT je na neki način most između onoga što institucije žele da profilišu kroz svoje nastavne procese i programe i onoga što tržište rada, u ovom slučaju IT sektor, želi da ima kao kompetencije, znanje i veština svršenih studenata. Mi smo tu da obezbedimo da komunikacija između visokoškolskih ustanova i privrede bude na višem nivou i da u skladu sa tehnološkim razvojem adresiramo izazove na polju visokog obrazovanja kako bi svršeni studenti bili još spremniji da se uključe na tržište rada“, rekao je Mirković.
Cilj okruglog stola je da se kroz dijalog predstavnika IT privrede, akademske zajednice i NAT-a idetifikuju ključna znanja, veštine i kompetencije neophodne za rad u savremenom IT sektoru, kao osnova za unapređenje i prilagođavanje studijskih programa potrebama tržišta rada.
Izvor: Tanjug
Izvor FOTO: Kancelarija za dualno obrazovanje i NOK
